U INTERVJUU ZA AKUZATIV ZORAN PREDIN GOVORI O ARSENU DEDIĆU, GRUPAMA BULDOŽER, PANKRTI I LAJBAH, O PARTIZANSKIM PESMAMA, BESKOMPROMISNOSTI I TOME KOJU BI PESMU NAJRAĐE ODSVIRAO KAO POSVETU...

Nedavno ste objavili knjigu ,,Druga žena u haremu”. Kako ste zadovoljni prijemom te knjige, kakve su kritike?

ZORAN PREDIN: Kritike su dobre, ljudima se sviđaju moje anegdote, putopisi i priče, kroz koje prepoznavaju vrijeme, ljude i mjesta koja opisujem. Sa svakim čitaocem, koji pročita knjigu postajem prijatelj, na neki način. 

Sa svojom grupom ,,Lačni Franc" bili ste deo onoga što se uopšteno naziva jugoslovenski Novi val. Kako danas gledate na taj period i šta sa ove distance smatrate najvrednijim od svega toga?

ZORAN PREDIN: Novi val se nije nikad dnevno politički kompromitirao. Ostao je čist i vrlo prisutan umjetnički glazbeni žanr, koji je dao identitet mnogim generacijama. To je uspjelo još samo jugoslovenskoj košarci. Sve se ostalo dosta kompromitiralo.

Njegov Maribor je ,,tak fejst nor". Tamo je rođen 1958. godine. Posle povrede u srednjoj školi nije se više mogao baviti košarkom pa je, kako je rekao u jednom intervjuu, ostao bez smisla života. Vrlo brzo ga je opet pronašao, kad je na moru opazio koliko uspeha imaju tipovi s gitarama. Od tada se počinje aktivnije baviti  muzikom, a danas je iza njega značajna karijera tekstopisca, pevača i muzičara. Okušao se i u sferi književnosti. Nedavno je izašla njegova knjiga ,,Druga žena u haremu”. Za sebe kaže da je ,,nekada bio najtalentiranija ljenčuga”, a da je danas ,,neumorni radnik". O tome svedoči i činjenica da je u poslednje dve decenije skoro svake godine izdavao album, često sa sasvim različitim muzičarima i u drugačijim žanrovima. Njegova najpoznatija grupa je svakako Lačni Franz, a posle nje osnivao je bendove zanimljivih naziva: Ambasadorji užitka, Orkester Adijo pamet, The Gypsy Swing Band, Cover Lover. Tokom karijere prošetao se kroz razne vrste muzike, rokenrol, swing ("gipsy swing"), etno, šansona...